Emir Kusturica i Kustendorf

 Drvengradu na Mećavniku od 08. do 14. januara 2009. godine održan je drugi po redu međunarodni filmski festival Kustendorf. Njegov osnivač i selektor programa je čuveni reditelj Emir Kusturica. Glavni gost festivala bio je reditelj Džim Džarmuš a učestvovali su i reditelj iz Rusije Sergej Dvorcevoj, selektor festivala u Kanu Tijeri Fremo, producenti i pre svih, studenti filmskih škola iz 16 zemalja širom sveta. Ideja Emira Kusturice jeste da se ustanovi festival posvećen velikanima savremenog autorskog filma i budućim filmskim stvaraocima.

M.T: Po čemu se Kustendorf razlikuje od ostalih filmskih festivala?
- Ovaj ambijent ovde je potpuno suprotan onome što nude svetski festivali. Svetski filmski festivali su kultna mitska mesta na kojima se sklapaju poslovi, poznanstva, na kojima se prodaju, kupuju filmovi i gde je taj trenutak, koji je nekada postojao, a stavlja autora na centralno mesto filmske umetnosti, zapravo izgubljena priča. Mi smo ove godine imali jako dobru selekciju, i mada sam pogledao većinu filmova, pravi odabir je napravila moja kćerka Dunja.  

M.T: Pored takmičarskog programa u kojem su učestvovali studentski filmovi, pažnju je privukao program -Savremene tendencije- u okviru kojeg je prikazan film ''Tulpan'' ruskog reditelja Sergeja Dvorcevoja?
- Moram da priznam kada se pojavi film poput ''Tulpana'' a njegov reditelj dođe i podeli sa nama svoje iskustvo i način na koji je radio, tu se potvrdi da iako marginalizovani ipak postoje ljudi koji pokreću vrlo ozbiljna pitanja o čovečanstvu, za razliku od ovih ''Daj Hardova'', koji ubijaju tu istu priču. Mnogo je takvih filmova poput ''Umri muški'' koji su ideološki potpuno suprotno od onoga što mi volimo. Zato njegovo spaljivanje na početku festivala, kada ustane iz groba i zapali se svećom, daje tu napetost i omogućava da sledeće godine napravimo novu priču, jer će priča o filmu kao industriji postojati uvek.

M.T: Kako danas uveriti mladog reditelja da o filmu razmišlja na estetski način a ne kao o robi?
- Mi želimo da stvaramo ambijent u kome će mladi ljudi praviti svoje prve, druge, treće... filmove I koji će da krenu snažniji i uvereniji u to da je bolje biti Džim Džarmuš, nego ne znam tamo neki komercijalni reditelj koji ima mnogo para i koji je ustanovljen na onaj način na koji je njegova sudbina vezana za boks ofis, a ne za šta je on uradio. Naši ljudi ne znaju koliko je divnih filmova koji nisu uspešni. Današnja filmska produkcija u većini slučajeva marginalizuje viđenje sveta koje uključuje mnoštvo ljudskih problema. Mislim da mi reditelji iz prošlog veka sve manje imamo šansi, jer su političari uzeli sve u svoje ruke pa život režiraju ''besprekorno''. Taj, što ja zovem paganski vek je vek u kojem je kapitalizam od reformacije na ovamo svece pretvorio u žive ljude. Endi Vorhol je to najbolje razumeo, pa je te svece poređao na sepiu. Holivud projektuje mesečno ili godišnje po jednog takvog ili jednu takvu koja zapravo zamenjuje religijski obrazac u kome se svetac žrtvovao a sada je to taj koji uzima ogromne pare. Međutim, neće to proći zato što je život mnogo kompleksnija struktura nego što je taj obrazac ''proizvedem-prodam-kupiš''. Buntovni reflex se guši jer je kontrola ogromna. Svet se kontroliše dnevnim istovarom reklama kao na neko ogromno đubrište. Ljudi sve to progutaju i onda ugušeni time postaju , ne ravnodušni, već osećaju manjak vrednosti u sebi i manjak ideja da bi njegov život mogao da bude lepši. Međutim, pravo je pitanje koliko može da stane pod ljudsku kožu. Ovaj novi svet ima mnogo perfidniju ideju nego što je Orvel zamislio. Svaki čovek ima mobilni telefon I kao takav on je u jednoj slušaonici. Svi su ljudi prisluškivani, manje više svi su i snimani. 

M.T: Kakva je onda njihova budućnost u takvom svetu?
- Kada sam bio u Kanu u žiriju, gledao sam studentske filmove i bili su bolji od onih u zvaničnoj konkurenciji. Radi se o tome da je to bolni iskorak iz te iluzionističke faze, jer kada studiraš misliš da možeš da promeniš svet, da možeš da napraviš film koji će da utiče na čitavu planetu. Danas je teže ali mislim da će svet da se zaljulja i da će mnogo toga da se promeni, ne zato što dobro pobeđuje, a u njega treba verovati, već zato što se sam svet mnogo promenio. Tako će i film i ovi mladi ljudi ulaziti u novu fazu. Važno je da im se pomogne da ideje i tu divnu zagledanost u večnost, kroz egzistencijalizam, kroz razna čuda koja oni žive, da ih prenose u film.

M.T: A kakva je budućnost filma?
- Umetnost pokretnih slika prisutna je u sve većem broju medija. Međutim, ona se danas prikazuje u sve manjem format, na internetu, kompjuteru, na ekranima mobilnih telefona. Forma u velikoj meri određuje estetiku. Televizija ima moć da prenese informaciju, ali prava emocija I lepota stižu samo sa velikog platna. Budućnost filma biće slična operi. Svaki veliki grad imaće dve, tri velike dvorane gde će se filmovi prikazivati na velikom platnu. To će, kao opera, biti estetska privilegija I film će tako uspeti da preživi.