Бити или не бити
Нажалост, дешавања последњих дана сведоче о хамлетовском избору пред којим се налазе косовски Срби. Уз то, питање бити или не бити не стоји у филозофско-етичком, већ најдиректнијем, екзистенцијалном смислу. Отуда повратак готово свих који су у знак протеста напустили КПС на своја радна места, отуда жеља преко 800 породица да се врате на Косово, па било оно и трипут независно.Отуда и правдање у интонацији којом државни секретар у Министарству за Косово и Метохију коментарише председничко саопштењење према коме председник сматра да не постоје услови да Србија позове своје сународнике на изборе које су косовске власти расписале за 15. новембар. Ивановић признаје да ће и Влада свакако подржати „утицајан" став председника, али из одређених разлога који је „лимитирају да донесе супротну одлуку". Испада конфузно. "Прво, ове изборе организује косовска влада, што значи влада независне државе Косово. Друго, она их организује по Ахтисаријевом плану који смо ми одбацили. Трећа ствар је - ми смо имали изборе 11. маја прошле године и тешко да било ко може другачије размишљати него да ми подржавмо изборе које смо сами организовали. Не можемо у том смислу подржати учешће Срба на било каквим другим изборима", каже Ивановић.
Превише речи. И шта ће му то? Могао је једноставно да каже да ми независно Косово не признајемо, и да никакве изборе, које спроводи налегитимна и самопроглашена на делу наше територије влада, нећемо признати. И ништа више, нема никакве потребе за правдањем.
Ипак, мора. Јер косметски Срби нису сами, нити су се својом вољом затекли у незамисливом положају када почињу више да верују обећањима албанских власти него Влади у Београду. Немушта политика истог тог Министарства за КиМ, које је неспособно да изради јасну линију понашања за косметске Србе и тим пре је неспособно да ту линију подржи материјално, већ одавно је већину Срба - оних што живе јужније од Ибра - довела на ивицу преживљавања. Зато и испада да сви заједно и у знак протеста напуштају КПС, а затим, схвативши да Београд не планира да их узме на издржавање, исто се тако сви заједно враћају на посао.
А проблем је заправо само у томе што никоме косметски Сби не требају. Спроводити политику непризнавања Косова треба јер је његова такозвана независност једна насилно наметнута и нелегитимна ствар. Али у том случају косовско питање проглашава се за националну идеју уз коју иде и промишљена државна политика очувања српског становништва у покрајини. А то, са своје стране, подразумева посебно и моћно финансирање програма за побољшање животног стандарда косметских Срба. Речју, тако да Албанци долазе код Срба да траже посао, а не обрнуто. И у том случају за повратак Косова у утицајну сферу Србије никаква сила неће затребати. Сами ће доћи.
Али у пракси испада да за очување себе на власти патриотска реторика савршено одговара, али само ако није повезана са матерјалним трошковима за грађане Србије. Јер плаћати посебан косовски порез теже је него окупљати митинге. Зато национална идеја и не успева.
Жао ми је само косметских Срба. Не само што ће морати да раде са Албанцима и по њиховим правилима, већ ће и у самој Србији да се нађу дежурне патриоте, које ће их колективно за то осудити.
ruvr.ru
