Економска криза оставља последице и на културу

Већина фестивала у Србији ове године организована је скромним финансијским средствима и првенствено захваљујући ентузијазму појединаца. То је за последицу имало "скраћене" програме највећег броја манифестација.
Најављујући више од 20 културних манифестација које ће до краја лета бити одржане широм Србије, министар културе Небојша Брадић оценио је да је за опстанак фестивала у тешким условима кризе једино решење у партнерском финансирању државе, цивилног сектора и приватних спонзора. Брадић тврди да искључиво ослањање на републички буџет може довести у питање реализацију културних пројеката.

Мањак буџетских средстава осетили су организатори Београдског летњег фестивала, "Белеф", који су добили четири милиона динара мање од планираног. Директорка "Белефа" Милена Стојићевић каже да су били принуђени да откажу неке пројекте и "уђу у минус"од милион динара.

Исту судбину доживео је и међународни "Чело фест", чије је одржавање било доведено у питање, пошто Министарство културе није било у стању да га финансијски помогне. Фестивал је због тога био сведен на "концертне поклоне" домаћих уметника и страних културних центара.

Последице светске рецесије осетили су и филмски и позоришни фестивали. Управо завршени Фестивал европског филма на Палићу и "Битеф" су највише осетили удар кризе.

Буџет палићког фестивала смањен је на 250.000 евра, у односу на прошлогодишњих 400.000. Штедња се могла уочити по мањем броју пратећих манифестација. Примећена је слабија посећеност, па је манифестација протекла без праве фестивалске атмосфере.

Селектори "Битефа" Јован Ћирилов и Ања Суша најавили су да ће, због економске кризе, публика у септембру гледати скраћени репертоар и бити лишена селекције домаћих остварења "Шоукејс". Криза је наметнула и тему овогодишњег Битефа - "Криза капитала - уметност кризе".

Упорност, жеља и ентузијазам биће и једина основа за одржавања 46. Београдских међународних сусрета писаца у октобру, будући да је Министарство културе за ову манифестацију издвојило свега 250.000 динара.

Економска криза није заобишла ни манифестације које, с обзиром на познате спонзоре, раније нису кубуриле са финансијама.

"Организатори музичких фестивала у последње време се суочавају са проблемима у обезбеђивању адекватних услова за учеснике, публику, новинаре", рекао је Александар Радош из продуцентске куће "Комуна".

Радош додаје да се економска криза осећа и приликом организовања концерата, иако се, према списку музичких звезда које су посетиле или ће тек посетити Србију, то не би могло рећи.

Организатори концерата, због тога, често практикују и далеко исплативије уговарање такозваних "пакета", који подразумевају гостовање "главне звезде" и пратећих група.

Упркос кризи, има и другачијих примера. У Смедереву се оснива нови позоришни фестивал "Тврђава театар", од кога организатори очекују да подстакне ревитализацију запуштене Смедеревске тврђаве.

Светлу тачку представљао је овогодишњи Београдски фестивал игре, одржан у априлу, који је, као и претходних година, угостио најбоље светске плесне ансамбле.

Рецепт за избегавање финансијске кризе, према речима оснивача и директора фестивала Аје Јунг, лежи у планирању и уговарању гостовања много времена унапред.

Захваљујући томе што су се организатори ФЕСТ-а и суботичког Међународног фестивала позоришта за децу руководили истом праксом, њихова публика није осетила последице актуелне економске ситуације.

Извор: Танjуг