Културна баштина на Косову припада Србији
Зорица Томић, председница националне Комисије за сарадњу са Унеском, изјавила је да је на недавно завршеном састанку Одбора светске баштине Унескоа, одржаном у шпанском граду Севиљи, потврђена припадност споменика наше културне баштине на Косову и Метохији Србији.
"Спора нема. Сам назив Одлуке 'Средњовековни споменици на Косову, Србија' потврђује припадност споменика Србији. Најважније је да се остало у оквирима легалне процедуре и стандарда. Унеско, као организација у оквиру УН, дужна је да поштује Резолуцију 1244", рекла је Томићева.
Зорица рођена је у Београду. Дипломирала је филозофију на Филозофском факултету Универзитета у Београду где је и докторирала 1996. године. Данас живи у Српской престоници са својом ћерком. Ради као ванредни професор на Филолошком факултету у Београду где предаје Културологију и Комуникологију као и на Факултету за Културу и Медије Мегатренд универзитета, а до јануара 2005. године је четири године предавала на Факултету политичких наука.
Зорица Томић је културолог, социолог културе, публициста и колумниста у бројним новинама БЛИЦ, „Све ређе се гледамо у очи и љубимо“ , TB НОВОСТИ. Учесница је многих трибина, округлих столова и члан је редакције часописа Култура. Такође је и коаутор у више студија и монографија. Самостално је објавила неколико књига: Комуникологија, Комуникација и јавност, Мушки свет и Пољубац у доба кулирања. У сарадњи са својом сестром близнакињом, познатом српском књижевницом, Мирјаном Бобић-Мојсиловић, написала је књигу о хороскопу Liber Stellarum.
Председница је истакла да је у Севиљи донета одлука о наставку реализације свих пројеката који су у току на обнови српских светиња на Косову и Метохији.
Према њеним речима, важно је да и Србија повећа свој удео у процесу обнове културних споменика на Косову и Метохији.
На питање да ли је било речи о недавним најавама да би православно културно наслеђе на Косову и Метохији у Севиљи могло бити дефинисано као српско, Томић је рекла да је у овом часу најважније да се ни у једном смислу не излази изван оквира Резолуције 1244, о чему говори и назив Одлуке која се тиче нашег културног блага на територији Косова и Метохије.
"Што се нас тиче то је недвосмислено једноставно јер је Косово део Србије и по Резолуцији 1244 и по стандардима УН нема никаквог спора, па га не може бити ни из перспективе Унескоа"
Томић је рекла да је могуће да ће Комисија којом председава предложити план, стратегију или пројекат који би мобилисао и јавно мнење како би та средства за обнову наше баштине била додатно увећана.
Говорећи о испуњавању стандарда које морамо поштовати када је реч о очувању наших споменика који су на Унесковој листи светске културне баштине, уз подсећање да је у Севиљи град Дрезден скинут са те листе управо због непоштовања стандарда, председница Комисије је напоменула да држава Србија води рачуна о томе.
"Постоје средства која су стално у оптицају, на донаторској конференцији Унескоа су прикупљена значајна средства за нашу баштину на Косову и Метохији, стигла је и донација из Русије", подсетила је Томић, и додала да издвајања државе увек могу бити и већа.
Осврћући се на питање надлежности око обнове споменика културе, о чему је током протеклих годину дана било полемике у јавности, Томић је рекла да су оне подељене између Завода за заштиту споменика културе као стручног тела, Министарства културе, које обезбеђује средства, Српске православне цркве као власника цркава и манастира, Министарства иностраних послова, које обавља неопходну међународну комуникацију и Министарства за Косово и Метохију.
"У процесу заштите наше баштине и начин њене обнове сви су укључени. Стављање на Унескову листу је колико част толико и веома озбиљна обавеза која Србију делегира као озбиљног партнера не само Унескоа него и Светског центра за заштиту културне баштине. На томе се перманентно ради, свако у свом домену", нагласила је Томићева.
"Простор културе чини ми се као један озбиљан поростор где се свет данас суочава са проблемом идентитета и културног и националног. Не само за Србију, већ за све културе сличне нашој које су мале по опсегу, али историјски и у смислу баштине веома значајне. Српска баштина на Косову и Метохији је, можда, најбољи доказ о трајању и величини византијске културе као европске", сматра Томић.
Та ситуација добија нову димензију са, како је рекла, на известан начин наивним напорима албанске стране да историју реартикулишу и ставе у функцију једног идеолошког конструкта који делује неозбиљно.
"Када о томе говорим референца ми је и ова најновија књига ауторке која и Милоша Обилића интерпретира као албанског јунака. Не верујем да озбиљни људи у свету могу на то озбиљно да реагују", додала је она.
