Амнестија за војне обвезнике
Срђан Срећковић, министар за дијаспору Србије, најавио је за јесен доношење закона којим ће од кривичног гоњења бити амнестирани сви војни обвезници који имају 30 и више година, а нису на законом предвиђен начин одлагали војну обавезу. "Велики број наших људи из дијаспоре није одлагао војну обавезу на законом прописан начин. Зато смо са Министарством одбране и Министарством правде постигли сагласност да у исто време са Предлогом закона о војној, радној и материјалној обавези на јесен пред Скуштину иде и Предлог закона о амнестији."
"Ова заједничка акција Министарстава дијаспоре, одбране и правде је, такође, још један показатељ да држава Србија заиста одлучно мења политику према дијаспори", додао је Срећковић.
"То је знак добре воље и пружена рука према многим нашим младим људима у дијапсори, који ће на овај начин коначно моћи да регулишу свој статус и да потпуно безбедно долазе у своју земљу", рекао је Срећковић.
"У резервни састав, према Предлогу закона о војној, радној и материјалној обавези, биће аутоматски пребачени као и они који који су у складу са законом одлагали војну обавезу, а имају више од 30 година", додао је он.
"То је јако добра вест за десетине хиљада младих људи који су у међувремену постали успешни менаџери, утицајни људи који свакога дана чине велике напоре, не само да се успешно интегришу у земљама у којима живе, већ и да раде на побољшању имиџа наше земље",
рекао је Срећковић.
Министар очекује да ће велики број младих људи из дијаспоре након усвајања овог закона доћи у Србију, а да ће се неки од њих одлучити и да се дефинитивно врате.
Као још један доказ позитивне промене политике Србије према дијаспори, Срећковић је навео и то што је Влада једногласно усвојила Предлог закона о дијаспори и Србима у региону, за који
министар очекује да ће такође бити на дневном реду Скупштине на јесен.
"Тим законом поставићемо темељ дугорочне политике која не сме да зависи од интереса политичких странака нити од тога које странке чине извршну власт. Верујем да је политика према расејању једна од оних тема око којих можемо да постигнемо широки консензус", рекао је Срећковић.
Према његовим речима, по усвајању закона уследиће конституисање свих институција које су њиме предвиђене, а чиме ће бити створена нормативна база за одговорну политику према дијаспори.
Срећковић је као посебно важно законско решење предвиђено овим Предлогом закона истакао оснивање Савета за Србе у региону, на чијем челу ће се налазити председник Републике, а у коме ће бити министар спољних послова, министар за дијаспору "и све релевантне институције
које су везане за вођење политике према Србима у региону".
Како је навео Срећковић, иза оснивања тог Савета стоји намера да се помогне Србима у земљама у окружењу у обезбеђивању њихових међународним стандардима загарантованих људских, грађанских и мањинских права са једне стране, а са друге стране стоји намера да се подстакну добросуседски односи и регионална сарадња.
Срећковић је истакао и да је држављанима Србије у дијаспори велики проблем представљала дуга процедура за издавање нових биометријских пасоша у дипломатско-конзуларним представништвима.
Зато је Министарство унутрашњих послова изашло у сусрет људима из расејања, којима је омогућено да приликом посете Србији, до краја године, по хитном поступку добију нове пасоше.
Према речима Срећковића, у наредних годину дана Министарство за дијспору ће, осим спровођења закона о дијаспори, радити на стратегији о развоју односа дијспоре и Срба у региону, а трудиће се да велику пажњу посвети и привредној сарадњи са дијаспором.
Извор: Бета
